Висока школа – Академија Српске Православне Цркве за уметности и консервацију је основана 17. новембра 1993. године, са благословом Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве и блаженопочившег Епископа будимског Г. Данила (Крстића) као Академија за консервацију уметнина српских у Београду. Први декан Академије Српске Православне Цркве био је тадашњи Епископ будимски Данило (Крстић).
Прва генерација студената била је генерација која је уписала академску 1994/1995. годину, а тадашња привремена адреса била је Музеј Српске Православне Цркве, ул. Краља Петра, бр. 5. Академија Српске Православне Цркве за уметности и консервацију се 1995. године сели у улицу Аугуста Цесарца, на Топчидерском брду, број 17. Епископ Данило је 2. марта 1995. године освештао нови простор у коме су се одржавала предавања и вежбе, који је био закупљен. Исте године, 6. марта, Академија Српске Православне Цркве улази у састав Универзитета у Сарајеву, Републике Српске. Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве је на свом редовном заседању у седници од 25. маја 1995. године, а под АС бр. 25/ записник 130 донео следећу одлуку: „Узети на знање извештај да је Српски Универзитет у Сарајеву донео одлуку да Академију за консервацију уметнина српских прими под своје окриље као пуноправног члана.”
Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве обавештава Наставничко веће Академије Српске Православне Цркве за уметности и консервацију, да је на седници која је одржана 2. јуна 1997. године (бр. 1134/ зап. 606 од 18. јуна 1997. године) донета је одлука: „Ова Академија има ранг факултета, студије на њој трају четири године и издржава се самофинансирањем. У исто време, одобрити оснивање Фонда Академије Српске Православне Цркве за уметности и консервацију, ради обезбеђења финансијских средстава за рад, као и покривања њених материјалних трошкова.” Потписник акта био је Епископ браничевски Г. Игнатије.
На основу одлуке Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве бр. 1134/ зап. 606 од 18. јуна 1997. године, назив Академија за консервацију уметнина српских измењен је у Академија Српске Православне Цркве за уметности и консервацију, у Београду.
Свети Архијерејски Сабор је, 7. јуна 2002. године, у Београду, под бројем 1769/ зап. 764, одлучио да: „Академија Српске Православне Цркве за уметности и консервацију буде прикључена Богословском факултету Српске Православне Цркве у Београду… Појединости њеног статуса и уређења, регулисаће се у оквиру академских узуса, а у надлежности Наставно-научног већа овог Факултета. У материјалном погледу, Академија, као високошколска установа Српске Православне Цркве, има се, као и до сада, издржавати самофинансирањем.” Потписник акта је Преосвећени Епископ новосадско-бачки Г. Иринеј. Међутим после враћања Богословског факултета под окриље Универзитета у Београду, Академија је постала самостална установа. Обзиром да је Богословски факултет постао део Универзитета у Београду, Академија СПЦ креће 2006. године у процес акредитације високошколских установа у оквиру Министарства просвете Републике Србије као самостална високошколска установа.
Висока школа – Академија Српске Православне Цркве за уметности и консервацију је акредитована као Висока школа Српске Православне Цркве 21. фебруара 2008. године и добила је прву дозволу за рад 29. децембра 2008. године. Свети Архијерејски Синод, 5. фебруара 2009. године, а затим и Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве, на мајском заседању 2009. године, доносе одлуку да се ова црквеношколска институција назове Висока школа – Академија Српске Православне Цркве за уметности и консервацију.
Висока школа – Академија Српске Православне Цркве за уметности и консервацију све време свог постојања ради као самофинансирајућа установа. Налази се у старој згради Богословског факултета Српске Православне Цркве у Београду, а адреса је ул. Краља Петра I, бр.2.
Епископ будимски Данило (Крстић) био је декан Академије СПЦ у периоду од 1993. – 1997. године, а затим су на место декана (директора) били: Преосвећени Епископ браничевски Г. Игнатије (Мидић), протојереј-ставрофор др Радомир Поповић, мр Зоран Михајловић, јереј др Дарко Стојановић и протојереј-ставрофор др Жељко Ђурић.
