Академија Спрске православне цркве организовала је екскурзију 14. 04. 2022. у којој је предвиђено да се посете наведене светиње, српске срењовековне баштине. Ово занимљиво поклоничко и стручно путовање, студентима је обогатило и утврдило стечена знања и омогућило непосредне увиде у иконографију и различите уметничке технике украшавања српских средњовековних црква.
У манастиру Жича студенти су имали прилику да сагледају фрагменте најстаријег слоја живописа у певничким просторима цркве из око 1220. године, као и нешто млађи слој с почетка 14. века, у осталим деловима здања. Студенти су непосредно могли да схвате идејну замисао сликарства чији је творац Свети Сава, као и зрелу рашку архитектонску целину споменика.
Манастир Љубостиња, репрезентативни пример такозваног моравског стила, задужбина је књегиње Милице, највероватније из последње деценије 14. века. Изванредни архитектонски украс фасада, права је ризница различитих мотива за проучавање студентима и развијање њихове перцепције и идејних уобличавања. Фрагменти живописа указују на искусну сликарску радионицу предвођену Грком Макаријем, која је између 1402/3. и 1408. осликала цркву. Иконостас у цркви дело је сликара Николе Марковића из средине 19. века.
Задужбина протовестијара Богдана, манастир Каленић, омогућио је студентима свестран увид у богату архитектонску декорацију и живопис цркве, а у оквиру манастира и посету Ризници-музеју са богатом колекцијом икона зографа из 19. века.
Архитектонски украс цркве, клесани мотиви у виду флоралних и зооморфних представа, често хералдички осмишљених на бифорама здања, најрепрезентативнији су у оквиру моравске стилске групе. Посебну јединственост чини антропоморфна композиција Богородице са Христом и серафимима, на јужној фасади припрате, без пандана у моравској уметности.
Зидно сликарство Каленића из треће деценије 15. века, поред уобичајених тема и распореда осликаних целина, садржи идејне и иконографске специфичности. У њих спада представа Мртвог Христа у протезису олтарског простора, као и обиман циклус Богородичиног живота и Христовог детињства у горњим зонама припрате. Још увек недокучиве везе са цариградским сликарством тог времена, те префињена моделација и прозрачна окер-зелена гама, ставља каленићко сликарство у сам врх српског средњовековног наслеђа. Солидна очуваност живописа, указује се као драгоцен узор старог српског сликарства, који студенти, са професорима Академије Српске православне цркве, подробно анализирају, како би се припремили за самосталне подухвате сликања, конзервације и рестаурације српске црквене баштине.
