др Тадија Стефановић

доцент

Наставни предмети:

  • Историја уметничке теорије
  • Историја уметности старог века
  • Историја уметности новог века
  • Историја уметности XX века

Рођен 1984. године у Лазаревцу, Србија.

Образовање

  • 2009. Универзитет у Београду, Филозофски факултет – основне академске студије.
  • 2015. Универзитет у Београду, Филозофски факултет – докторат.

Академска каријера

2009-2015.

Универзитет у Београду, Филозофски факултет. Сарадник у настави на предметима проф. др Александра Кадијевића.

2017.

Доцент, Институт за уметничку игру у Београду.

2018-2020.

Доцент, Факултет савремених уметности у Београду.

2020-

Доцент, Висока школа – Академија Српске Православне Цркве за уметности и консервацију у Београду.

Чланство у научним установама

Члан-сарадник Матице Српске у Новом Саду.

Библиографија

„Архитектура хотела „Крен“ у Чачку”. Зборник радова народног музеја XXXVI (2006): 119-142.

„О архитектури спомен-чесме палим за отаџбину у Власотинцу”. Лесковачки зборник XLVII (2007): 121-135.

“Мемориальная церковь Св.Димитрия в Лазареваце – памятник церковного зодчества Югославии межвоенного периода”. У Изобразительное искусство, архитектура и искусствоведение русского зарубежья. Санкт Петербург: 2008, 366-375.

„Прилог архитектонској историографији Србије: Ђурђија Боровњак ”Архитектура и урбанизам Горњег Милановца (1853-1941) са освртом на градитељство Чачка, Краљева и Крагујевца”. Новопазарски зборник 31 (2008): 215-222.

„Градитељска делатност руског архитекте емигранта Василија Фјодоровича фон Баумгартена на југу Србије између два светска рата”. Лесковачки зборник XLIX (2009): 289-300.

Спомен-црква Светог Димитрија са костурницом у Лазаревцу. Лазаревац: Српска православна црквена општина у Лазаревцу, 2009.

„Прилог проучавању манастира Ваведења у Београду”. Годишњак града Београда LVIII (2011): 95-109.

“Expressionism and Serbian Architecture between Two World Wars.” У On the Very Edge. Modernism and Modernity in the Arts ans Architecture of Interwar Serbia (1918-1941). Еd. Jelena Bogdanovic, Lilien Filipovitch Robinson and Igor Marjanovic, 179-200. Leuven: Leuven University Press, 2014. coauthor Aleksandar Kadijevic.

„Токови у српској архитектури (1935-1941)”. Докторска дисертација, Универзитета у Београду, Филозофски факултет, 2014.

„Монументално и монументализам у архитектури међуратног Београда”. Зборник Матице Српске за ликовне уметности 46 (2018): 141-159.

„Изложба нове немачке архитектуре у Београду 1940. године”. Култура 161 (2018): 419-434.

„Хуманистички аспекти архитектуре у трактатима Франческа ди Ђорђа Мартинија”. Култура 166 (2020): 398-410.

„Политикe представљања у српској архитектури крајем међуратног доба”. (Dis)funkcionalnost društvenog subjekta: zbornik radova. Ur. Andrea Ratković, 9-31. Sremski Karlovci, Centar za afirmaciju slobodne misli, 2019.

„Споменици краљу Александру I Карађорђевићу у хрватским градским срединама и њихова рецепција у међуратној штампи”. Зборник Матице Српске за ликовне уметности 49 (2021): 223-238.

„Srpski arhitekti u visokoškolskoj nastavi između dva svetska rata”, У Arhitektura i vizuelne umetnosti u jugoslovenskom kontekstu: 1918-1941. Ur. Aleksandar Kadijević i Aleksandra Ilijevski, 53-60. Beograd: Filozofski fakultet, 2021.

„Примена сецесијских декоративних елемената у стамбеној архитектури Београда с почетка 20. века”. Архитектура и урбанизам 53 (2021): 22-35. коаутор Ангелина Милосављевић

„О идентитетском карактеру српске међуратне архитектуре (1918–1941)”. Зборник радова Филозофског факултета 52, 4 (2022), 353-374.

„Никола Добровић у југословенској периоди и дневној штампи од 1934. до 1941. године”. У Никола Добровић: поводом сто двадесет пет година од рођења. Ур. Милан Лојаница, Александар Кадијевић и Марија Милинковић, 147-154. Београд: Српска академија наука и уметности, 2023.

„Приказ монографије Ђурђије Боровњак и Јелене Межински Миловановић: Архитекта Василиј Михајлович Андросов (1872-1944)”. Живопис 12 (2023): 243-246. 

 

Научни симпозијуми

  1. Културно-историјска баштина југа Србије XI (14-15. децембар 2006. године Лесковац) 

Народни музеј у Лесковцу; Институт за савремену историју, Београд.

  1. Изобразительное искусство, архитектура и искусствоведение Русского зарубежья: проблемы, открытия, перспективы исследований (18-20 сентября 2007 года Санкт-Петербург) 

Фонд имени Д.С. Лихачева; Европейский университет в Санкт-Петербурге; Научно-исследовательский институт теории архитектуры и градостроительства Российской академии архитектуры и стоительных наук.

    1. Културно-историјска баштина југа Србије XII (4-5. децембар 2008. године Лесковац), у организацији Народног музеја у Лесковцу и Института за савремену историју у Београду.
  • Простори памћења (архитектура-баштина-уметност) /12.04.2011-15.04.2011/

Филозофски факултет у Београду, Музеј примењене уметности у Београду.

  • MELISSA (Museums, Ethics, Library and Information Science, Studies, Archives): Транскултуралност и библиотеке, Transculturality and libraries (29.9.2017).

Универзитет у Београду. Филолошки факултет.

  • Arhitektonske ustanove i udruženja, umetničke grupe i časopisi u Kraljevini SHS/Jugoslaviji (1918-1941). 12-13. decembar 2019.

Institut za istoriju umetnosti u Beogradu; Univerzitet u Beogradu, Filozofski fakultet.

  • V кarlovački dani slobodne misli (31. maja do 2. juna 2019. Sremski Karlovci)

Centar za afirmaciju slobodne misli.

  • Црквена уметност и културно наслеђе 2021 (14. септембар 2021). 

Висока школа – Академија СПЦ за уметности и консервацију у Београду.

  1. Трибина „Светост уметности” (5. јул 2023).

Галерија РТС; Висока школа – Академија СПЦ за уметности и консервацију у Београду.

  • Међународна научна конференција: 125 година од рођења архитекте Николе Добровића (1897–2022). 17-18. новембар 2022.

Српска академија наука и уметности.