Библиотека (Књижница)

Јелена Андрејевић

дипломирани библиотекар

Читаоница и библиотека

радним данима
10:00 - 15:00

О Библиотеци

Библиотека Академије Српске Православне Цркве за уметности и консервацију представља централну тачку академске и истраживачке заједнице наше установе. Основана са визијом да пружи подршку у образовању и истраживању, библиотека је званично регистрована у Универзитетској библиотеци „Светозар Марковић“ и у централном регистру Народне библиотеке Србије од 16. новембра 2007. године.

Улога и функција

Библиотека је посвећена прикупљању, индексирању, заштити и чувању вредне библиотечке грађе која се налази у власништву Академије. Поред тога, важну улогу има и у промоцији и дистрибуцији публикација које издаје наша Висока школа. На овај начин, библиотека активно доприноси ширењу знања и културе.

Заштитници књижнице

Од 2011. године, Свети равноапостолни Кирило и Методије су заштитници и слава књижнице, благословом директора протојереја-ставрофора др Радомира Поповића. Овај чин наглашава значај духовности и културе у нашем раду.

Корисници

Корисници библиотеке су наставници, сарадници, ненаставно особље и студенти Високе школе – Академије СПЦ, као и студенти и професори са сродних уметничких факултета као што су ФПУ, ФЛУ, ПБФ, Филозофски факултет и ученици богословија и уметничких школа. Такође, библиотека је отворена за све који су професионално укључени у савремене токове црквене уметности и који желе да очувају нашу материјалну и духовну културу.

Запослени

Током година, библиотека је имала срећу да сарађује са више стручњака који су својим радом допринели њеном развоју. Запослени на пословима у књижници од оснивања до данас су:

  • Јелена (Берић) Ћеранић (2007-2008)
  • Викторија (Басара) Μοσχογιαννη (2009-2010)
  • Јелена (Берић) Ћеранић (2010-2014)
  • Јелена (Обрадовић) Недељков (2015-2016)
  • Јелена Милорадовић (2016-2018)
  • Јелена (Берић) Ћеранић (2018-2022)
  • Јелена Андрејевић, дипломирани библиотекар (2022-)

Позив студентима

Позивамо све будуће студенте да нам се придруже и постану део наше богате академске и културне заједнице. Кроз наше ресурсе, подршку и инспиративно окружење, омогућићемо вам да развијете своје вештине и допринесете очувању и унапређењу српске културне баштине. Постаните део Академије Српске Православне Цркве за уметности и консервацију и откријте богатство знања и уметности које вам нудимо.

Књижни Фондови

Висока школа СПЦ је јуна 2007. године започела формирање своје књижнице са циљем да обезбеди литературу неопходну за наставу на оба студијска програма. До краја исте године, књижни фонд је бројао 686 библиотечких јединица, а 2010. године тај број је порастао на 1883 инвентарисаних јединица. Инвентарна књига је од самог почетка вођена електронски, омогућавајући ефикасно управљање библиотечким материјалом.

Прикупљање и обогаћивање фонда

Формирање књижног фонда се заснива углавном на донацијама и размени публикација са другим библиотекама у Србији и иностранству. Министарство вера Републике Србије је обезбедило средства за куповину кључне литературе која није могла бити добијена разменом, што је резултирало куповином 77 значајних монографских публикација током 2007. и 2008. године. Поред тога, многе издавачке куће, манастири, црквене и културне институције, као и библиотеке, великодушно су донирале књиге књижници.

Драгоцени допринеси

Међу значајним донаторима су ИК Беседа, ИК Светигора, ИК Јасен, Издавачки фонд СПЦ, ИК Народна књига, ИК Дерета и ИК Платонеум. Музеј Српске Православне Цркве, Народни музеј у Београду, као и многи заводи за заштиту споменика културе широм Србије, такође су допринели обогаћивању фонда. Од манастира, Манастир Острог, Задужбина Светог Манастира Хиландара и Манастир Ћелије су пружили значајну подршку.

Размена и сарадња

Значајну улогу у развоју књижнице имала је размена публикација, која је омогућила Академији СПЦ да стекне вредне материјале од других институција. Протојереј-ставрофор др Радомир Поповић и Његово преосвештенство епископ др Јован (Пурић) су, као аутори, даривали своје књиге Академији, чиме су покренули процес размене. Ова сарадња је допринела упознавању научне и стручне јавности са радом Академије СПЦ и успостављању веза са бројним библиотекама, факултетима, заводима за заштиту споменика културе, музејима и институтима, како у Србији, тако и у иностранству.

Утицај и захвалност

Извештај књижнице за академску 2010-2011. годину истиче велику захвалност Епархији бачкој и Његовом преосвештенству епископу Иринеју за дароване књиге, као и ИК Светигори, чије публикације чине значајан део обавезне литературе. Такође, сарадња са Библиотеком Матице српске у Новом Саду и Библиотеком САНУ је резултирала у значајном обогаћивању фонда књижнице.

 

Позив на ангажовање

Позивамо све студенте да искористе богате ресурсе наше књижнице и активно учествују у њеном даљем развоју. Кроз коришћење доступне литературе и учешће у разменама, можете допринети свом академском и професионалном развоју, као и унапређењу културне баштине наше заједнице. Постаните део Високе школе – Академије Српске Православне Цркве за уметности и консервацију и откријте свет знања и културе који вас чека.

Легати Књижнице

Почеци и први допринеси

Наша књижница је започела своју мисију одмах након оснивања, децембра 2007. године, увећавајући свој фонд са 55 библиотечких јединица из личне библиотеке Слободана Милеуснића, дугогодишњег управника Музеја Српске Православне Цркве. Овај почетни легат био је само почетак богате традиције даровања.

Вредни легат Хаџи Драгољуба Стојановића Никца

Хаџи Драгољуб Стојановић Никац, наш највећи добротвор, даривао је књижници изузетно вредне књиге из своје личне библиотеке, које су касније унете у фонд укупно 1768 библиотечких јединица до 2014. године. Његова љубав и поштовање према протојереју-ставрофору др Радомиру Поповићу били су мотив за ову великодушну донацију, која је значајно обогатила наш фонд и подигла квалитет образовног процеса. Хаџи Драгољуб је, због свог изузетног доприноса, награђен орденом Светог Саве другог реда.

Легат хаџи Ратибора Ђурђевића

Године 2009. књижница је добила још један значајан легат од Хаџи Ратибора Ђурђевића. Овај дар је обухватао ауторска дела и књиге из његове личне библиотеке, укупно 316 библиотечких јединица. Посебно вредан део овог легата чини 46 књига стручне литературе клиничке психологије и психотерапије, које су касније поклоњене Универзитетској библиотеци „Светозар Марковић“.

Легат професора Милорада Медића

Легат професора Милорада Медића, који је пристигао 2010. године са 313 библиотечких јединица, посебно је значајан за наше студенте и професоре студијског програма Обнова и чување – консервација и рестурација. Овај легат је обогатио нашу библиотеку са важном литературом из области конзервације и рестаурације, пружајући могућност за даље истраживање и уметнички рад.

Чување и вредновање наслеђа

Књижница Високе школе СПЦ са великом захвалношћу чува четири велика дара у свом фонду. Легати Слободана Милеуснића, Хаџи Драгољуба Стојановића Никаца, Хаџи Ратибора Ђурђевића и Милорада Медића представљају непроцењиве ресурсе који доприносе нашем културном и духовном наслеђу. Ови добротвори, научници и чувари највећих вредности материјалне и духовне културе српског народа оставили су неизбрисив траг у нашој институцији.

Попуњавање основног фонда (2011–2024)

Знатно увећање основног фонда (2011–2013)

Током 2011. и 2012. године, основни фонд књижнице Високе школе – Академије Српске Православне Цркве за уметности и консервацију значајно је увећан са 586 монографских публикација. Према Извештају књижнице од 14. марта 2012. године, фонд књижнице броји 2388 монографских публикација. До краја 2013. године, 1540 монографских публикација добило је сигнатуре, а фонд књижнице се наставио увећавати како у основном фонду тако и у Легату Хаџи Драгољуба Никца.

Успешна година 2014.

Из Извештаја од 21. јануара 2014. године сазнајемо да је основни фонд садржао 2880 монографских (2396 на српском, 430 на страним језицима, и 54 на језицима националних мањина) и 345 серијских публикација. Поред основног фонда, три легата (Драгољуба Стојановића Никца, Хаџи Ратибора Ђурђевића и Милорада Медића) значајно су доприносила богатству књижнице. Укупно 1898 некњижних извора (електронски извори и предлошци) додатно су обогатили фонд.

Подршка Народне библиотеке Србије

Народна библиотека Србије, током новембра 2013. године, даровала је 227 монографских публикација на српском језику и 31 на страним језицима, 33 серијске публикације, 14 новина и 64 каталога мањег обима. Овај дар је био од великог значаја за обогаћивање фонда књижнице.

Раст и унапређење (2014–2017)

Године 2014, фонд је увећан за 349 монографских публикација, а започет је и рад на смештају књижног фонда по УДК систему, који је настављен и у 2015. години. До децембра 2015. године, основни фонд је бројао 3563 монографске и 548 серијских публикација. Легати Хаџи Драгољуба Стојановића Никца (1768 библиотечких јединица), Хаџи Ратибора Ђурђевића (316 библиотечких јединица) и Милорада Медића (199 библиотечких јединица) представљали су значајне делове фонда. Некњижна грађа је укључивала 14 оригиналних ЦД/ДВД-ова и 90 наснимљених, те предлошке укупно 2028 јединица.

 

Наставак увећања фонда (2018–2020)

До децембра 2017. године, у инвентарну књигу монографских публикација уписано је 3637 публикација. Године 2018, инвентарисано је нових 367 монографских публикација, 23 зборника и 41 серијска публикација, што је довело до укупног броја од 6884 библиотечких јединица. Године 2019, инвентарисано је 423 библиотечке јединице, од којих су 284 монографске публикације, 98 публикација (каталози и сепарати), 25 зборника и 16 серијских публикација.

Успешна сарадња и размена публикација

Сарадња са Народном библиотеком Србије, библиотекама Института САНУ, Библиотеком Матице српске у Новом Саду, као и библиотекама Завода за заштиту споменика културе, музејима и галеријама у Републици Србији била је изузетно важна за попуњавање фонда књижнице. Нарочито се истиче сарадња са Светогорским центром у Солуну, од којих смо добили издања од изузетног значаја за наше кориснике.

Библиотека данас

Фонд књижнице Високе школе – Академије Српске Православне Цркве за уметности и консервацију константно се увећавао и унапређивао током година. Основни фонд је достигао импресивне бројке, захваљујући великодушним донацијама, сарадњи са другим институцијама и преданом раду на попуњавању и организацији фонда. Студенти имају на располагању богат ресурс за своје образовање и истраживање, који ће наставити да расте и обогаћује се у годинама које долазе.

Међубиблиотечка позајмица

Међубиблиотечка позајмица је библиотечка делатност која омогућава нашим корисницима приступ фондовима бројних значајних библиотека, укључујући Библиотеку Матице српске, Филозофског факултета, Библиотеку ФЛУ, Библиотеку ФПУ, Универзитетску библиотеку „Светозар Марковић“ и кроз њу фондовима светских библиотека. Посебно блиску сарадњу имамо са Библиотеком српске патријаршије, чији богат фонд и непосредна близина чине ову библиотеку важним ресурсом за наше кориснике. Нашим студентима је такође омогућено коришћење читаонице и целокупног фонда Библиотеке оснивача.

 

Уџбеници и монографије наставника Високе школе-Академије СПЦ за уметности и консервацију

Наставници Високе школе – Академије Српске Православне Цркве за уметности и консервацију су аутори значајног броја уџбеника и монографија који представљају важан извор за образовање и истраживање наших студената. Ови радови садрже стручно знање и искуства наставника, доприносећи научној области и образовном процесу.

Примери значајних уџбеника и монографија

  1. “Uvod u vizuelnu kulturu” – Коста Богдановић (Завод за уџбенике и наставна средства, 1986)
  2. “Сећање на будућност” – Игнатије Мидић (Повереништво манастира Хиландара у Београду, 1995)
  3. “У почетку беше Смисао” – Данило Крстић (Хришћанска мисао, 1996)
  4. “Savremeni materijali u zaštiti spomenika kulture” – Љубинко Драгићевић (Републички завод за заштиту споменика културе, 1996)
  5. “Štetni agensi u konzervaciji” – Франц Цурк и Живан Недовић (Narodni muzej, 1997)
  6. “Естетика Доментијанових житија” – Милорад М. Лазић (Октиох, 1997)
  7. “Српске громиле” – Ђорђе Јанковић (Свесловенски савез, 1998)
  8. “Ликовни простор у византијској иконографији” – Стаматис Склирис (универзитетски образовани православни богослови, 1998)
  9. “Петар Омчикус” – Чедомила Маринковић (Галерија Српске академије наука и уметности, 1998)
  10. “Tribomehanička aktivacija i efekti niskotermičke obrade materijala” – Љубинко Драгићевић (Институт за путеве, 1999)
  11. “Распето Косово” – Љубиша Фолић (Глас Косова и Метохије, 1999)
  12. “Драган Боснић, првих двадесет година” – Драган Боснић (Београд, 2000)
  13. “Светиње Косова и Метохије” – Слободан Милеуснић (Православна реч, 2000)
  14. “Zaštita u konzervaciji” – Франц Цурк и Живан Недовић (Narodni muzej, 2001)
  15. “Православље у Мачви” – Александар Средојевић (Манастир Рукумија, 2001)
  16. “Полимери у заштити споменика културе и изради нових уметничких дела” – Љубинко Драгићевић (Хемијска индустрија “Први мај”, 2001)
  17. “Vizibilnost latentnog dinamizma u statičkim formama” – Коста Богдановић (Фабрика хартије, 2002)
  18. “Потеклото на уметноста како философски проблем” – Милан Дамјановић (Македонска книга, 2002)
  19. “Манастир Пустиња” – Светлана Пејић (Београд, 2002)
  20. “Савремени уџбеник страног – руског језика” – Ксенија Кончаревић (Завод за уџбенике и наставна средства, 2002)
  21. “Васељенски сабори : одабрана документа” – Радомир В. Поповић (Р. Поповић, 2002)
  22. “Манастир Тврдош : поводом 2000 година Хришћанства” – Ђорђе Јанковић (Манастир Тврдош, 2003)
  23. “Естетика иконе у интерпретацији П. А. Флоренског” – Милорад Јововић (СД Публик, 2003)
  24. “Теорија Форме” – Коста Богдановић и Бојана Бурић (Завод за уџбенике и наставна средства, 2004)
  25. “Svet skulpture” – Коста Богдановић (Универзитет уметности, 2004)
  26. “Библијски речник” – Радомир Ракић (Београд, 2004)
  27. “Библијска енциклопедија” – Богословски факултет (Фоча, 2004)
  28. “Српски манастири” – Слободан Милеуснић (Српска књижевна задруга, 2004)
  29. “Poetika vizuelnog” – Коста Богдановић (Завод за уџбенике и наставна средства, 2005)
  30. “Увод у визуелну културу” – Коста Богдановић (Завод за уџбенике и наставна средства, 2005)
  31. “У огледалу и загонетки : иконолошки есеји” – Стаматис Склирис (Православни Богословски факултет Универзитета, 2005)
  32. “Језик и православна духовност” – Ксенија Кончаревић (Каленић, 2006)
  33. “Dnevnik jednog gledaoca : (1951-1958)” – Милосав Миша Младеновић (Authors&Artists, 2006)
  34. “Извори за црквену историју” – Радомир В. Поповић (Центар за хришћанске студије, 2006)
  35. “Poetika vizibilnog : vizibilno kao spoznaja i kultura” – Коста Богдановић (Завод за уџбенике, 2007)
  36. “Теологија лепоте” – Милорад М. Лазић (Отачник, 2007)
  37. “Српско поморје од 7. до 10. Столећа” – Ђорђе Јанковић (Српско археолошко друштво, 2007)
  38. “Слика подигнуте цркве” – Чедомила Маринковић (Принцип Бонарт прес, 2007)
  39. “Васељенски сабори : одабрана документа” – Радомир В. Поповић (Академија СПЦ за уметност и консервацију, 2007)
  40. “Из дана у дан” – Мирослав Анђелковић (Пунта, 2008)
  41. “Monografija” – Коста Брадић (Christian Cultural Center, 2008)
  42. “Српска естетика аскетизма” – Милорад М. Лазић (Хиландарска задужбина, 2008)

Каталози: Портал знања и инспирације

Каталози Академије СПЦ обухватају обимну и разноврсну збирку књига, часописа, радова, и других издања која су креирали или у којима су учествовали наши студенти и професори. Ови каталози пружају детаљне информације о насловима, ауторима, годинама издања и другим битним подацима, што значајно олакшава приступ и претрагу материјала. Ово је непроцењив ресурс за све који су заинтересовани за уметност и конзервацију, нудећи им платформу за проширивање знања и истраживачке могућности.

 

Архива ликовних изложби

Каталози ликовних изложби Академије СПЦ представљају драгоцен архивски материјал који документује разнолике изложбе организоване од стране Академије. Ови каталози садрже информације о изложеним радовима, именима уметника, датумима и местима одржавања изложби, као и критичке осврте и пратеће текстове. Они служе не само као важан ресурс за архивирање и промовисање рада наших студената и професора, већ и као средство за представљање и популаризацију уметничких достигнућа Академије СПЦ.