Историјат

Оснивање и почеци

Академија Српске Православне Цркве за уметности и консервацију основана је 17. новембра 1993. године са благословом Светог Архијерејског Синода СПЦ и блаженопочившег Епископа будимског Г. Данила (Крстића). Ова институција је настала као Академија за консервацију уметнина српских у Београду, а први декан био је тадашњи Епископ будимски Данило (Крстић).

Раст и развој

Исте године, Академија је ушла у преговоре за припрајање Универзитету у Сарајеву у Републици Српској, чиме је добила значајну подршку и признање. Године 1997, Академија је добила ранг факултета са четворогодишњим студијама и одобрено је оснивање Фонда Академије ради обезбеђења финансијских средстава за рад. Исте године, назив Академија за консервацију уметнина српских измењен је у Академија Српске Православне Цркве за уметности и консервацију у Београду.

Унапређење статуса

Свети Архијерејски Сабор СПЦ је 2002. године одлучио да Академија буде прикључена Богословском факултету СПЦ у Београду, али је због враћања Богословског факултета под окриље Универзитета у Београду, Академија постала самостална установа. У процесу акредитације високошколских установа у оквиру Министарства просвете Републике Србије, Академија је 21. фебруара 2008. године акредитована као Висока школа Српске Православне Цркве за уметности и консервацију и добила је прву дозволу за рад 29. децембра 2008. године.

Локација и декани

Академија се налази у старој згради Богословског факултета СПЦ у Београду, на адреси Краља Петра I бр. 2. Епископ будимски Данило (Крстић) био је декан Академије од 1993. до 1997. године, а након њега, на месту декана су били Преосвећени Епископ браничевски Г. Игнатије (Мидић), протојереј-ставрофор др Радомир Поповић, мр Зоран Михајловић, јереј др Дарко Стојановић и протојереј-ставрофор др Жељко Ђурић.

Препознатљивост и допринос

Кроз свој програм студија, Академија је обучила генерације студената који су постали стручњаци у области конзервације и уметности, доприносећи заштити и очувању уметничких дела, као и њиховом истраживању и интерпретацији. Студенти Академије учествују у разним активностима и пројектима, стичући практично искуство и упознавајући се са најновијим методама и технологијама у области консервације. Настава се одвија у духу православних вредности и традиције, што додатно обогаћује образовање студената.

Уметничка и културна улога

Академија није само образовна институција, већ и место за културни и духовни развој студената. Интеграција духовности и уметности обележава идентитет Академије и доприноси њеној јединствености у образовном пејзажу. Уметници који су завршили Академију СПЦ за уметности и консервацију препознати су и на међународном нивоу, а њихови радови се истичу по оригиналности, техничкој вештини и духовној дубини.

РИЗНИЦА СЕЋАЊА

ЕПИСКОП ДАНИЛО КРСТИЋ

13. маја 1927- 20. април 2002.

Убраја се у осниваче Академије СПЦ за уметности и консервацију. Од 1993. године, а владика Данило је био дугогодишњи професор и декан. Његова педагошка делатност је настављена и на Богословском факултету где је предавао Пастирско богословље од 1993. до 1997. године. Владика Данило је важио за једног од најобразованијих епископа Српске Православне Цркве. Богати богословски и књижевни  опус владике Данила разасут је у многобројним публикацијама, часописима и књигама објављеним како у  Српској Православној Цркви, тако и у издањима других цркава.

ПРЕДРАГ РИСТИЋ

17. јануар 1931 - 5. август 2019.

Рођен је у Београду 1931 године. Свој пут ка космополитској величини започео је похађањем основне немачко-српске школе коју је завршио 1941, па преко гимназије Краља Александра И коју је завршио 1949 године. 1959 године успешно завршава архитектонски факултет у Београду, након чега доази до доктората на универзитету у Грацу 1980,
Био је члан УЛУПУДС-а, носилац Ордена Светога Саве другог реда. Добио је Сребрну награду на међународном филмском фестивалу у западном Берлину 1974. за научни филм, прву награду за Југословенски научни ТВ филм 1970. године и Награду за животно дело УЛУПУДС-а, а често је истицао прву награду принца Чарлса за пројекат Црквеног дома у Бирмингему у Енглеској. За њега је наш велики архитекта и академик Александар Дероко рекао: ”Драги наш Пеђа, једино што могу да му замерим, знате, постоји тамо некакав надреализам, е он је измислио надлогизам. Он је логичнији од логике и самим тим је саму логику довео у питање”. Међу најлепша пројектантска дела нашег Предрага Ристића спадају: црква у Требињу по тестаменту Јована Дучића, саборни храм Христовог васкресења у Подгорици, дом светог кнеза Лазара у Бирмингему, црква у Апатину, црква светог мученика Станка на Острогу, цркве у Хановеру и Сиднеју. “Градња цркве је код православних пре свега део молитве, а тек у другом плану мајсторско дело” – говорио је Предраг Ристић

ЂОРЂЕ ЈАНКОВИЋ

1947 - 2016.

Био је један од ретких српских стручњака за средњовековну археологију. Утемељивач рановизантијске, ранословенске и ранохришћанске археологије у Србији. Рад је започео 1971. године у Музеју Крајине у Неготину, а од 1977. до 1978. био је запослен у Археолошком институту у Београду. На Филозофском факултету у Београду каријеру је започео као асистент за средњовековну археологију. Магистрирао је 1977. године радом Обала Дунава између Сипа и ушћа Тимока у периоду
VI и VII века. Десет година касније докторирао је темом Становништво Балкана у VI и почетком VII столећа. У звање доцента изабран је 1988. а шеф Катедре за средњовековну археологију постао је 1997. Био је руководилац многих археолошких истраживања и има велико искуство у раду на терену. Аутор је чланака, расправа и монографија о касноантичкој и средњовековној археологији Западног Балкана, посебно о археологији Словена и Срба од значаја за разјашњавање етногенетских процеса. Радио је као професор на Академији СПЦ за уметност и консервацију, поред тога је био председник Српског археолошког друштва од 2003. до 2007. године. Објавио је великог броја научних радова и публикација.
Руководио је бројним археолошким истраживањима на територији бивше Југославије.

ЖАРКО ВИДОВИЋ

6. јануар 1921 - 18. мај 2016. 

Жарко Видовић, историософ, професор историје уметности и историчар цивилизације за живота био је логораш, опитник хришћанског правоживља, утемељитељ заветне историософије српства и богословског погледа на Његоша као хришћанског свештенопоету у Новом веку. Пошто је завршио студије (дипломирао је на Катедри за философију, а затим и на Катедри за историју уметности) запослио се у Сарајеву, где је, од фебруара 1953, радио као универзитетски асистент-предавач на Катедри за историју уметности. Докторску тезу Мештровић и савремени сукоб скулптора с архитектом предао је у Београду маја 1955, а одбранио, на Философском факултету Београдског универзитета, јуна 1958. године. Живео је и радио у Београду до упокојења; за собом оставља више десетина хиљада страница необјављених рукописа чланака, студија и књига.

КОСТА БРАДИЋ

20. мај 1927 - 14. децембар 2014.

Након завршене академије усавршавао је сликарство у Риму и Паризу где се упознао са новим уметничким правцима. Фреско сликарство је усавршавао у Атини код чувеног иконописца оца Стаматиса. Уз Шејку кога је упознао још за време студија у Београду, Главуртића и Ољу Ивањицки био је истакнути представник Медиале. Његов уметнички стил карактерише присуство ренесансних детаља и надреалистичких елемената. Стаматис Склирис описао је лепоту мозаика Косте Брадића следећим речима: „Догодило се чудо! Светлост, као истина, која зрачи и за нас. Тако сам доживео тренутак пред мозаицима Косте Брадића које је он наменио Храму Светог Саве на Врачару. Само је њему преостало да тугу преобрази у радост, да лица светитеља, њихову одору, уместо црног, омеђи – белином.“ Био је професор на Академији за црквено сликарство и конзервацију. Носилац је звања „заслужни уметник“ и добитник више домаћих и иностраних награда.

КОСТА БОГДАНОВИЋ

3. јун 1930  - 9. октобар 2012.

Дипломирао је Историју уметности на Филозофском факултету у Београду 1962. године. Вајарство је учио код Сретена Стојановића између 1958. и 1961. Од 1959. године учествује на бројним колективним изложбама у земљи и иностранству, а прву самосталну изложбу одржао је 1964. у Београду. Радио је у Музеју савремене уметности у Београду од 1967. до 1994. године где је био и в.д. директор 1985/87. У Музеју је основао 1974. Центар за визуелну културу и информације. Поред академије СПЦ предавао је предмет Визуелна култура на Академији ликовнх уметности у Сарајеву 1982/91, а затим на Академији у Бањој Луци од 1992. Такође, на Академији у Новом Саду предаје Теорију визуелне културе од 1992. године.Упоредо са трагањем за новим облицима у својој скулптури Коста Богдановић је био посвећен и истраживањима и домену критичке интерпретације форме, колико нове толико и историјске.

НАСТАВНИЦИ КРОЗ ИСТОРИЈУ

Нтавници и сарадници Високе школе бирани су тако да представљају спој наставно-научних, наставно-уметничких и научно-стручних радника који су своје квалификације стекли кроз академско образовање и наставну каријеру, самосталним радом и афирмацијом у јавност и радом у Институцијама високог образовања. Наставно особље Високе школе – Академије СПЦ је бирано из редова најбољих стручњака у областима којима се баве. Од оснивања 1993. г. до данашњих дана професори, предавачи и сарадници у настави били су:

Eпископ Данило (Крастић)

епископ Игнатије (Мидић)

Епископ Јован (Пурић)

протојереј-ставрофор Зоран Ранковић

протојереј-ставрофор Радомир Поповић

протојереј-ставрофор др Александар Средојевић

Јереј Зоран Ђуровић

протојереј Александар Михаиловић

протођакон Радомир Ракић

ђакон Срђан Радојковић

ђакон Немања Радичевић

Драгомир Јашовић

Жарко Видовић

Миша Младеновић

Љубиша Фолић

Павле Аксентијевић

Звонимир Зековић

Коста Богдановић

Радослав Пиљак 

Здравко Вајагић

Слободан Милеуснић

Франц Цурк

ђакон Никола Лубардић

Василије Мустур

Ђорђе Петровић

Мирослав Анђелковић

М. Ненадовић

Коста Брадић

Дејан Крга

Александар Шамоњин

Евгениј Бољшаков

Зоран Миладиновић

ђакон Милорад Лазић

Радован Пиљак

Предраг Ристић

Ђорђе Јанковић

Мирослав Станојловић

Горан Станишић

Драган Марковић

Предраг Миодраг

Зоран Михајловић

протојереј Стаматис Слирис

Димитрије Маринковић

Милан Дамјановић

Саша Чавић

Милорад Јововић

Ксенија Кончаревић

Љубинко Драгићевић

Михаило Ршумовић

Јован Пантић

Светлана Пејић

Горан Јанићијевић

Александра Кучековић

Чедомила Маринковић

Јелена Делфар Узелац

Радиша Жикић, Нела Милошевић

Драгана Јањић

Мирко Томасовић

Милош Стевановић

Наташа Петровић

Дејан Милосављевић,

Александра Остић

Алексеј Даниел Ђермановић

Ђорђе Станојевић

Жељка Деспотовић

Горан Јовић