Рођен 30.01.1967. у Чачку, Република Србија

Образовање

• 2021. ФПУ у Београду – Докторат на тему: „Вајарски бетони – нова естетика у меморијалној скулптури“

• 1994. – 1998. Универзитет уметности у Републици Црној Гори, ФЛУ на Цетињу (Вајарство)

• 1996. – 1998., највећа двогодишња неповратна Стипендија у свету од компаније  & Мaniro.Co&, за материјал – камен ( 250.000 ДМ. )

–  1986. – 1992., Студирао на Филозофском Факултету у Београду, на Одсеку за Археологију.

-1981. – 1985.  Средње образовање: Гимназија Чачак, смер Новинар – сарадник, 

Најважнији резултати остварени у струци

– 1997., Решење и реализација за први званични државни грб Републике Црне Горе у камену

– 2000., Организовао и основао Наставни предмет Вајање на Академији СПЦ за уметност и конзервацију 

– 2001.  – 2003., Обновља камено гробно место Ћивот Светог Саве и ментор израде каменог ћивота Светог Кр.Владислава за манастир Милешеву, XIII век

– 2002., Предлог за унапређење наставе: Специјалистичке студије за примењену обраду  камена у трајању од годину дана, Академија СПЦ

– 2006., Аутор ћивота Св.Патријарха Максима у Пећкој Патријаршији у полудрагом камену – ониксу, Црква Светог Николе

– 2008.,  Практикум, Методологија рада у вајарским материјалима, Академије СПЦ

– 2009., Регионална награда на Такмичењу за Најбољу Технолошку Иновацију Министарства за науку и технолошки развој (материјал Вајарски бетон)

– 2010. – 2012., Монументални иновативни вајарски радови у новом материјалу – Вајарском бетону, Манастир  Свете  Петке,  Бијељина,  Република  Српска 

 – 2014.,  2015.,  2017.,   Каталози: „Tипологија крсни знамења српском народу 1, 2 и ,3“  у сарадњи са проф. др Предрагом Ристићем, инж.арх.  

 – 2014., Патент Славарник ( www.slavarnik.com)

– 2015., Монографија „Вајарски Бетони“, Висока школа – Академија СПЦ, Београд( (српски, руски, енглески језик)

– 2015., Документарни филм о обнови ћивота Светог Саве и Светог Краља Владислава за манастир Милешеву после осам векова: „Записи једног вајара“ (режија и продукција)

– 2015., Решење изгледа Спомен обележја Јасеновачким жртвама у Вајарским бетонима  „ЋЕЛЕ КУЛА – КОМОРА ГЛАДИ“. Кооауторски пројекат са проф. др Предрагом Ристићем, инж.архит.

– 2015. – 2022.  Председник УО „Фондације Свети Архангели“ 

  – 2017., Организовао Наставне планове за акредитацију студија у трећој димензији (камен и Вајарски бетони) за Слобомир П. Универзитет Бијељини, Република Српска

 – 2017., Урадио прво спомен обележје Српској мајци (камен). Спомен обележје се налази у порти Саборне цркве у Бијељини, Република Српска

 – 2017. организовао модуле: Вајарски  одсек и Специјалистичке студије за камен на Слобомир П Универзитету, Бијељина

  – 2018., Патент „Вајарски бетони“

  – 2018., Организовао Српски културни подухват Славарник (удружење које није правно  лице већ и данас ради на односима међусобне истомислене сарадње) www.slavarnik.com 

– 2018., Благослов од Патријарха српског Г. Иринеја за покретање подухвата обележавања гробних места знаком крста, заборављеним, а знаменитим србима од Вајарских бетона

– 2021. Монументална скулптура у Вајарским бетонима, „Слободни валови“ посвећена Џулијану Асанжу, а која је била и део докторског рада поклоњена је Руској Федерацији. Место монтирања скулптуре је било планирано на неком од факултета БУ до преузимања од стране РФ. 

– 2022. Ментор  првог Меморијала ћирилице „Вулкан ћирилице“  Вајарским бетонима, село Јабучје код Лајковца

– 2022. Предлог унапређења наставе сарадњом са Универзитетима уметности Руске Федерације и Републике Белорусије, Академија СПЦ

– 2023. Манифест о Високом образовању Републике Србије:„ СМРТ БОЛОЊСКОМ ПРОЦЕСУ – СЛОБОДА ВИСОКОМ ОБРАЗОВАЊУ“

– 2024. Пројекат обележавање стратишта на простору бивше СФРЈ, над српским народом,  од стране комунистичког и усташког терора 1941 – ………Обележавање ће се обавити једним белим крстом од Вајарских бетона на преко 200–не места у идућих десетак година

– 2024. Спомен обележје у Вајарским бетонима Вуку Бранковићу, село Јабучје

– 2024. „ПРВО И ПОСЛЕДЊЕ СПОМЕН ОБЕЛЕЖЈЕ СРПСКИМ ВЕЛЕИЗДАЈНИЦИМА, ИЗДАЈНИЦИМА И ИЗРОДИМА“( негде на простору српских земаља). Идеју оваквог спомен обележја реализоваће будуће генерације до краја XXI века. Меморијал ће имати запослене правнике, историчаре и стручњаке из различитих области који ће истраживати.

– 2024. Идејно решење изгледа за Меморијал убијеној деци у школи Владислав Рибникар у Београду 2023.године: „ВУЛКАН ЖИВОТА“. Шта и на који начин прилагодити будуће архитектонско решење ?

 – 2024. Спомен обележје несталим и погинулим борцима Републике Српске у Великом парку у Бијељини, Република Српска (материјал Вајарски бетони)

– 2024. Вајарско решење за камену  фасаду цркве манастира Бешеново на Фрушкој гори

Стечена педагошка знања

– 2019. Редовни професор; ужа стручна област Вајање, Висока школа – Академија Српске Православне Цркве за уметност и консервацију

– 2012. Ванредни професор; ужа стручна област Вајање, Висока школа – Академија Српске Православне Цркве за уметност и консервацију

– 2007. Доцент; ужа стручна област Вајање, Висока школа – Академија Српске Православне Цркве за уметност и консервацију

– 2000. Основао предмет Вајање и постао Предавач; ужа  стручна област Вајање, Академија СПЦ за уметност и консервацију

Признања и награде

• 1996., Највећа неповратна двогодишња стипендија компаније & MANIRO.CO&, Подгорица, Република Црна Гора, СРЈ

• 1997., Победио на конкурсу за решење првог званичног грба Републике Црне Горе ( Председништво Црне Горе Подгорица и резиденција Председника на Цетињу)

• 2009., Регионална награда на Такмичењу за Најбољу технолошку иновацију  Министарства за науку и технолошки развој Републике Србије у категорији Материјали

• 2015., Признање за камено Спомен обележје „ 5 септембар“ у селу Срђевићи код Гацка

• 2017., Признање за прво Спомен обележје Српској Мајци у порти Саборне цркве у Бијељини, Република Српска

• Архијерејске грамате за обнову гробних места српских светих у Милешеви, Пећкој Патријаршији и др.