Биобиблиографија

Марина (Љубиша) Матић, рођена 1972. године у Земуну. Филозофски факултет Универзитета у Београду, Одељење за историју уметности, уписала је школске 2000/2001. године. Током студија била је стипендиста Министарства просвете и спорта Владе Републике Србије (школске 2001/2002. године), стипендиста Амбасаде Краљевине Норвешке, у оквиру пројекта „Петсто најбољих студената“ (школске 2003/2004), и Задужбине Ђоке Влајковића, под управом Универзитета у Београду (школске 2005/2006. године). Студије историје уметности завршава школске 2006/2007. године са оствареном просечном оценом 9,76. Дипломирала је 20. јуна 2007. године, оценом 10, на предмету Општа историја уметности новог века код проф. др Саше Брајовић, темом „Мотив витешке љубави као грала срца у минијатурама Бертелемија д’Ајка – илустрацијама за дело Ренеа Анжујског Срце запаљено љубављу (Le Cueur d’Amours Espris)“.

Одмах потом, школске 2007/2008. године, уписује и мастер студије на Филозофском факултету у Београду, Одељењу за историју уметности, са ужом истраживачком облашћу у оквирима Визуалне културе новог века. Тему завршног мастер рада, „Два лица жене у ренесансној уметности и култури – жена као светица и жена као вештица“, одбранила је  20. октобра 2008. године, оценом 10.

Школске 2008/2009. године уписује и докторске студије на Филозофском факултету у Београду, на Одељењу за историју уметности, са ужом научном облашћу у оквирима Визуалне културе новог века. Даља истраживања на докторским студијама остала су у предоченим оквирима европског новог века, са посебном усмереношћу на област Боке Которске. Докторску дисертацију, под називом Манастир Савина у XVIII веку, одбранила је на Филозофском факултету Универзитета у Београду 15. децембра 2015. године. Четворочлану комисију за одбрану дисертације чинили су: ментор проф. др Саша Брајовић, проф. др Зоран Ракић, проф. др Ненад Макуљевић и научни саветник др Љиљана Стошић. 

Од 2020. године запослена је као професор на Академији СПЦ за уметности и консервацију, где је и шеф Одсека за теорију и историју. У току последњих пет година учествовала је на неколико научних симпозијума, била део пројеката неколико међународних изложби црквене уметности и писац више уметничких каталошких представки релевантних изложби. Редовно је члан комисија за одбрану дипломских и мастер радова. Ангажована је на идејном уобличавању и стручном научном вођењу студентских екскурзија од 2022. године, које омогућавају студентима непосредно теренско упознавање различитих уметничких баштина.

Најважнија научна библиографија: 

• „Počeci popularne kulture – prilozi proučavanju početaka evropske masovne kulture u štampi“, у: Kultura – Dekodiranje slike, Beograd 2009, 11-33. (М52)
• „Нектарије Љубибратић“, у: Српски биографски речник 5, Кв-Мао, Нови Сад 2011, 701. (М46)
• „Симеон Марковић Драгуличић“, у: Српски биографски речник 6, Мар-Миш, Нови Сад 2014, 222-223. (М46)
• „Арсеније Милутиновић“, у: Српски биографски речник 6, Мар-Миш, Нови Сад 2014, 682-683. (М46)
• „Architectural Forms of the Savina Monastery Big Church”, у: Beyond the Adriatic Sea: A Plurality of Identities and Floating Boarders in Visual Culturei, еd. S. Brajović, Novi Sad: Mediteran, 2015, pp. 173-200. (М14)
• „Окружница епископа Петронија Љубибратића из манастира Савина“, у: Мешовита грађа 37, Београд 2016, 7-15. (М52)
• „Bishop Savatije Ljubibratić under the Auspices of the Republic of Venice (1687-1716)”, у: Истраживања 27, Нови Сад 2016, 106-119. (М51)
• „Борба за Далматинско-бокељску епископију у XVIII веку“, у: Историјски часопис 65, Београд 2016, 159-182. (М24)
• „Мултикултуралност и мултиконфесионалност у Боки Которској у XVIII веку“, у: Етноантрополошки проблеми 4, Београд 2016, 1101-1116. (М24)
• „Економски живот манастира Савина у XVIII веку”, у: Гласник Етнографског института САНУ LXIV (2), Београд 2016, 363-374. (М24)
• „Представа ̒Стена јеси дјевам̓ из манастира Савина“, у: Саопштења XLVIII, Београд 2016, 291-297. (М51)
• “Радови сликарске породице Димитријевић-Рафаиловић у манастиру Савина”, у: Црквене студије 14, Ниш 2017, 703-715. (М24)
• “The Virgin of Savina – Identity and Multiculturalism” у: Balcanica XLVIII, Beograd 2017, 33-54. (М24)
• “Икона Богородичиног Покрова из манастира Савина“, у: Зборник Матице српске за ликовне уметности 45, Нови Сад 2017, 181-188. (М51)
• „Везе манастира Савине с Русијом у 18. веку и њихов утицај у Боки Которској“, у: Зборник Матице српске за друштвене науке 162/2, Нови Сад 2017, 267-283. (М24)
• „Указ которског ванредног провидура Марка Цорција (Marco Zorzi) братству манастира Савина (15. мај 1795)“ у: Зборник Матице српске за историју 96/2, Нови Сад 2017, 123-130.  (М51)
• „Околности изградње Велике цркве манастира Савина у Боки Которској 18. века“, у: Историјски часопис LXVI, Београд 2017, 277-292. (М24)
• „Сликарски радови Алексија Лазовића у манастиру Савина“, у: Саопштења XLIX, Београд 2017, 171-183. (М51)
• „Синодик манастира Савина“, у: Археографски прилози 39, Београд 2017, 23-33. (М52)
• „Попис грађе о манастиру Савина из Архива Херцег-Новог (млетачки период 1689-1797)“, у: Архивски записи XXIII/2016, бр. 2, Цетиње 2017, 135-172. (М23)
• „Travels of the Savina Monastery Monks in the 18th Century and Their Objective and Role in the local Community of the Bay of Kotor“, у: Istraživanja 29, Нови Сад 2018, 78–91. (М24)
• „Барокна хијеротопија Велике цркве манастира Савина: сакрална реторика и идентитет“, у: Зборник Матице српске за ликовне уметности 46, Нови Сад 2018, 75–92. (М24)
• „Две окружнице из манастира Савина (18. век)“, у: Српске студије 9, Београд 2018, 337–345. (М51)
• „Иконописне представе Недреманог ока – радови Симеона Лазовића“, у: Зборник Народног музеја XXIII/2 (Историја уметности), Београд 2018, 63-79. (М51)
• „Ћирилични натписи у Великој и Малој црквеи манастира Савина“, у: Натписи и записи 4, Ваљево-Београд 2018, 17–22. (М53)
• „Теолошко-симболичке аналогије прилазног дела иконостаса Велике цркве манастира Савина“, у: Црквене студије 16/2, Ниш 2019, 787–804. (M24)
• „Путне исправе монаха манастира Савина из 18. века“, у: Српске студије X, Београд 2019, 177–183. (М51)
• „Две престоне иконе из Цркве светог Николе у Баошићима (Херцег-Нови)“, ЗЛУМС 48, Нови Сад 2020, 31–39. (М24)
• „Bishop Nikodim Busović and Uniatism in late seventeenth and early eighteenth century Dalmatia and Boka“, Istraživanja 31, Novi Sad 2020, 112–130. (M24)
• „Protection of the Theotokos („Pokov“) as subject in Serbian Baroque painting“, Crkvene studije 20, Niš 2023, 567–589. (M24)
• „Иконописац Симеон Лазовић и његове представе Васкрсења Христовог“, Саопштења LV, Београд 2023 (у штампи).
• „Барокна уметност и православни идентитет у Боки Которској у 18. веку“, Српска Православна Црква – изазови и искушења кроз векове (зборник), Б. Паланка-Нови Сад 2023 (у штампи).
• Манастир Савина у XVIII веку – православни идентитет и млетачка власт, научна монографија, Подгорица-Цетиње-Београд 2022.  Savina Monastery in the XVIII Century – Orthodox Christian Identity and Venetian Rule, Scientific Monograph, Podgorica-Cetinje-Beograd 2022.