| Са благословом Његове Светости Патријарха српског Г. Порфирија, Академија СПЦ за уметности и консервацију организовала је ове године стручну екскурзију СРЕДЊОВЕКОВНЕ СВЕТИЊЕ ОКОЛИНЕ СКОПЉА (СЕВЕРНА МАКЕДОНИЈА), која је реализована од 15. до 18. маја 2025. године. За стручно уметничко вођење била је задужена др Марина Матић, професор историје уметности на Академији СПЦ. Студенти и професори Академије СПЦ су имали прилику да посете манастир Светог Никите у Чучеру, петнаестак километара северозападно од Скопља. Манастир је задужбина српског краља Милутина из прве деценије 14. века, са добро очуваним сликарством Михаила Астрапе, једног од најзначајнијих сликара те епохе. Након стручног разгледања архитектуре и сликарства манастира, наставак путовања уследио је до манастира Светог Пантелејмона у селу Горњи Нерези. Црква је заветна задужбина Алексија Анђела Комнина, унука византијског цара Алексија Првог Комнина (1081-1118). Сликарство потиче из 1164. године, о чему сведочи ктиторски натпис изнад западног портала у припрати. Сликарство из тог периода налази се у прве две доње зоне цркве и представља највиши домет уметности комнинске епохе. Стил фресака је деликатан, фигуре светих су елегантне, издужене и продуховљене. Смела линеарна стилизација, емотивни набој и висок ниво техничке изведбе, потврђују познате фреске Христовог Оплакивања, Сретења, Скидања са крста, Рођења Богородичиног, Васкрсења Лазаревог… Наредног дана посетили су манастир Лесново, задужбину деспота Јована Оливера из 1341-1349. године. Манастир је посвећен Светом арханђелу Михаилу и пустињаку Гаврилу Лесновском (10. век). Манастирска црква има веома добро очуван живопис из половине 14. века, са јединственим циклусом фресака посвећеним арханђелу Михаилу и једном од најпознатијих ликовних представа цара Душана у натприродној величини. Иконографски програм сликарства у припрати потенцира улогу Богородице у Оваплоћењу, тријумфални приказ владара и ктитора, статус манастира као седишта Злетовске епископије, Парусију, литургијске и фунерарне теме. Након детаљног обиласка и стручне анализе споменика, уследила је посета манастиру Псача. Манастир је задужбина властелина Паскача и његовог сина севастократора Влатка, из половине 14. века. Живопис је завршен између 1365−1371. године и представља целину која стоји у самом врху сликарства из доба цара Уроша. Нарочиту пажњу завређују портрети ктитора, који носе портретска обележја, са пуно финих детаља и са свежим колоритом. Затим је уследила посета Осоговском манастиру, подигнутом на месту подвизавања светог Јоакима Осоговског (11. век). Иако предање указује да је првобитна црква основана још у 12. веку, обновљени садашњи храм завршен је 1851. године. У храму претежно доминирају фреске Дмитра Антонова Папрадришког, рађене у више наврата између 1887-1945, са занимљивим репертоаром композиција. Трећега дана, студенти и професори Академије СПЦ су се упутили према кањону Матке у склопу којег је и најстарије вештачко језеро у земљи. Матка је једно од веома популарних одредишта на отвореном у Северној Македонији и дом неколико средњовековних манастира. Најпре су посетили манастир Светог Андреје (Андрејаш) у клисури реке Треске. Ова светиња је задужбина Андрејаша Мрњавчевића, сина краља Вукашина, из 1389. године. Манастир је живописан од стране познатог сликара митрополита Јована и његовог сарадника монаха Григорија, који су касније свој рад наставили у крајевима Моравске Србије. Митрополит Јован тежио је класицистичким моментима у обликовању фигура и композиција. Особен је у колориту, заснованом на хладним хармонијама сиве и плаве. Његово компоновање одаје у фигурама унутрашњи мир, оптимизам, херојство. Затим су обишли, Манастир Матку који је посвећен Успењу Пресвете Богородице. Манастир Матка је задужбина властелина Бојка из седамдесетих година 14. века, и налази се на левој обали реке Треске. У 15. веку је обновљен од стране Милице Скопљанке, која је са спругом и сином Николом и представљена у цркви као ктиторка. Црква у архитектонској конструкцији има низ сполија, које сведоче да је ту некада постојала древнија црква, могуће базилика из 6. века. Путовање је настављено према Марковом манастиру у селу Маркова Сушица, 18 километара јужно од Скопља. Манастир је посвећен Светом Димитрију и потиче из половине 14. века. Задужбина је краља Вукашина, завршена у време његовог сина краљевића Марка, по којем је манастир добио име. Живопис је изведен 1376−1377. године и представља једну од идејно најсложенијих и најзанимљивијих целина у српском сликарству друге половине 14. века. Посебно место у живопису цркве добио је Богородичин акатист, представљен у целини, са 24 композиција, које прате строфе химне и распростиру се дуж свих зидова цркве. Јединствена тема живописа односи се на царски Деизис у којем учествују сви светитељи из прве зоне живописа. Над припратом, у слепој калоти, доминира представа Логоса – Премудрости Божије, са специфичном ликовном реализацијом. У предвечерје овог дана група је обишла Саборну цркву светог Климента Охридског у Скопљу и поклонила се моштима Светог Јоаникија Ракотинског. Градња цркве започета је 1972. године, а завршена 1990. Замишљена је као ротонда и дело је архитекте Славка Брезоског. Четвртог дана група са Академије СПЦ присуствовала јутарњој Литургији у Цркви Рођења пресвете Богородице у Скопљу, након чега је обишла плоштад (трг) Македонија, Камени (Душанов) мост, стару чаршију. У старој чаршиији посетили су Цркву светог Спаса, првобитно подигнуту у време цара Душана, а данашња грађевина је из 19. века. У њој се налази изузетан дрворезбарени иконостас, рад мијачких мајстора из 1824. године. Након обиласка старог језгра Скопља, изведен је планирани обилазак спомен костурнице на Зебрњаку, подигнуте за сећање на погинуле српске војнике у Кумановској бици (1912). Посебан утисак на ходочаснике је оставио манастир Светог Ђорђа у селу Старо Нагоричино где је уследила стручна анализа архитектуре и сликарства. Цркву је обновио српски краљ Милутин 1312/1313. године, на основама старије грађевине. Фреске су репрезентативно дело Михаила Астрапе из 1317/1318. године, најпознатијег представника палеолошког сликарства у српским земљама. У оквиру живописа издваја се преко десет различитих циклуса, од којих се посебно издваја циклус посвећен светом Ђорђу у 20 композиција. Западни зид припрате краси јединствена представа Успења Богородичиног, за коју је коришћен литерарни предложак из Беседе о Успењу Богородичином Германа Другог Цариградског. По преласку границе уследила је посета манастиру Прохор Пчињски и поклоњење његовим моштима. Према предању, најстарије здање цркве манастира потиче из 11. века, али је црква обновљена у другој деценији 14. века од стране краља Милутина. Из тог времена остали су фрагменти живописа у олтару са потписом Михаила Астрапе. Црква је касније више пута обнављана и прерађивана. У њој се чува и вредна житијна икона Прохора Пчињског из 1871. године, рад Захарија Дисперског. Екскурзија је организована у сарадњи са Поклоничком агенцијом СПЦ „Доброчинство“. |
