У галеријском простору Парохијског дома Храма Светог Саве на Врачару отворена је 20-та по реду изложба студената под називом “Да се не заборави” у знак сећања на мартовски погром који се догодио 2004. године на Косову и Метохији. Изложбу је по благослову Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија отворио викар епископ моравички г. Тихон који је уједно и професор ове Академије. Отварању су поред директора, протојереја-ставрофора др Жељка Ђурића, присуствовали и старешина Богородичине цркве у Земуну, отац Борис Савић, свештеник Мирослав Васић из храма Светог Саве, као и многи професори и студенти Академије СПЦ.
„И 2025. године подсећамо се на велико страдање српског народа и српске баштине на Косову и Метохији, посебно на оно до којег је дошло услед злочина албанских шовиниста у марту 2004. године. Нажалост, то страдање траје и данас, што на посебан начин обавезује свакога од нас. Академија СПЦ за уметности и консервацију, кроз своје програме изучавања црквене уметности, усредсређено негује драгоцену српску историјску и уметничку традицију која је вековима укорењена на тим просторима.
Кроз своја виђења и тумачења, у различитим уметничким техникама, студенти Академије СПЦ указују нам на изванредна ликовна достигнућа старих мајстора овековечена на сакралним споменицима широм Косова и Метохије. Посебан тематски нагласак ове годишње изложбе стављен је на Цркву Богородице Одигитрије у Пећкој патријаршији. За њено градитељско и сликарско уобличавање заслужан је архиепископ Данило II, снажна личност српске историје. Био је велики духовник, књижевник и ктитор. У наслеђе нам је оставио зборник Животи краљева и архиепископа српских и више сакралних споменика, од којих су најпознатије цркве у Пећкој патријаршији. Великим прегнућем, Данило II успео је да подигне и живопише велику припрату Пећке патријаршије (око 1330), Цркву Богородице Одигитрије (око 1335) и Параклис Светог Николе (садашњи живопис је из 17. века).
Као некадашњи хиландарски игуман, имајући посебан однос према тамошњој Богородичиној цркви, желео је да и у Пећкој патријаршији, сада као архиепископ, нову цркву, подигнуту у виду уписаног крста са куполом, посвети Богородици Одигитрији (Путеводитељици). Неколико пута се ктитор цркве, на сликама у њеној унутрашњости, и приклања Пресветој Богородици. Као дародавац, приказан је у југозападном делу како приноси макету храма Богородици са Христом, уз посредништво пророка Данила. Њој се клања и над улазом у цркву, заједно са Светим Николом, својим заштитником. Испод представе Богородица хранитељка нишчих, у северозападном углу цркве, положено је у ћивоту и његово тело, након престављења 1337. године.
Велики узор за Данила II био је архиепископ Арсеније I, коме је и посветио простор проскомидије. Северни зид проскомидије додирује се са јужним зидом Цркве Светих Апостола, где је управо и гробно место Арсенија I, те се тако и физички и симболички два простора уједињују. Други велики монашки узор за Данила II био је Свети Јован Претеча и њему посвећује простор ђаконикона. Тиме коначно уобличава своју идеју савршеног управитеља и монаха, под окриљем Богородице.
Око ових светиња и узора, ових сведочења Христа, плете се и годишња изложба студената Академије СПЦ 2025, наш мали црквеноуметнички принос сећању на којем почивамо, навела је у тексту каталога ове изложбе“
доцент др Марина Матић.
Изложба траје до 27. марта.
