Home / Предавања и Трибине / ИЗВЕШТАЈ СА ТРИБИНЕ ,,ДР РАДОСЛАВ ГРУЈИЋ”, предавача проф. др Светлане Пејић

 

У оквиру Трибине ,,др Радослав Грујић“, одржане 14. марта 2019. године, имали смо особиту част да чујемо историчара уметности др Светлану Пејић, некадашњу професорку ове Високошколске установе, чијем је раду и унапређењу, као професор дала изузетан допринос. Поред низа чланака који су саставни део најзначајнијих стручних часописа и зборника у земљи и ван граница наше земље др Светлана Пејић је реализовала низ веома обимних самосталних истраживања која су преточена у монографске публикације, самосатлне или у сарадњи са колегама. Издвајамо: Манастир Пустиња, Манастир Свети Никола Дабарски, Црква Светог Николе у Никољцу, Рука, боја, храм : Велико и мало, Јашуњски манастир Светог Јована Претече : пет векова, итд. Предавање које је овом приликом одржала ,,Српске теме у средњовековном сликарству”, др Светлана Пејић је започела кратким освртом на политичке прилике у којима се Српска држава, а затим и њена култура и уметност нашла у временима XIII века. Византија као Источно ромејско царство престаје да постоји 1204 године, падом прво Солуна а потом и Цариграда. Уследило је природно кретање ка Западу и могућност да се обезбеди круна за владара. Србија у то доба обухвата и Дукљу, Зету, где је присутно и католичко становништво, док је лавнина српске земље је подлегала Охридској архиепископији. Предавач подсећа да су Немањићи своју младу државу устројили што се вере и уметности тиче ка православљу и византијском наслећу. Такође, наглашава да утицаји са запада у уметничком смислу, када говоримо о ликовним уметностима, ако су и постојали, били су занемарљиви. У наставку предавања говори о значају Светог Саве истичући да Светосавље доноси веома изражену националну свест. Осећање српства је већ од почетка XIII века било веома изражено. Иницијативом тадашњег архимандрита Саве студеничког, већ од осликавања Богородичине цркве у Студеници видимо значајне промене. Студеница добија прве српско-словенске натписе за своје фреске. Са Светим Савом започиње и веома богата преводна али и оригинална књижевност у српским земљама. Ово је време када српска уметност добија темељ у коме ће се уметност кретати и касније у XIV, XV веку, али и у време обновљене Пећке Патријаршије закључује др Светлана Пејић. Искуство и знање професорке др Светлане Пејић, огледа се и у одабиру групе теме које престављају српске доприносе византијском наслеђу, а које су карактеристичне за нашу средину. Присутни су имали прилику да виде изузетан пример реликвијарне иконе и сазнају о пореклу и значају оваквих икона, које су како је предавач истакла драгоценост по себи. Предавач је уз одабране примере ктиторских представа као и представа портрета владара и њихових породица, објаснила значај живописа као веродостојног историјског извора. Током предавања посебно је истакла значај релације писани текст и слика. Поред осталих, истакла је и представу на своду западног травеја цркве Светог Димитрија у Пећкој Патријаршији, где су заједно представљени Васељенски сабори (I,II), Сабор Светог Саве из 1221. године и сабор Светог Симеона Немање и краља Милутина, истичући их као веома оригиналну везу. Овде видимо и пример одсуства историчности али овакав избор и композиционо решење истиче саборност, легитимитет власти над сабором. Изузетно инспиративно предавање како за историчаре уметности тако и за будуће фрескописце и иконописце али и за рестаураторе-конзерваторе. Предавач је одговорила на низ досада неистражених питања и дала подстицај будућим истраживачима. Студентима, професорима и присутнима била је особита част и задовољство што смо имали прилику да чујемо ово изузетно предавање и разговарамо са професорком др Светланом Пејић.

                        Јелена Ћеранић, библиотекар

 

Share This