И ове године, у Парохијском дому Светосавског Храма свечано је отворена изложба “Да се не заборави”, у знак сећања на свирепи прогон Срба са јужне српске покрајине Косова и Метохије, 17. марта 2004. године.
Изложбу је отворио протојереј др Жељко Ђурић, ванредни проф. на Академији СПЦ, подсетивши присутне на циљ изложбе и велико страдање нашег народа и светиња на Косову и Метохији. Присутне је поздравио и ђакон мр Владимир Радовановић, управник музеја СПЦ.
Програм је песмом обогатила Дечија певница Цркве Светих апостола Петра и Павла, а две косовске песме, Расти, расти мој зелени боре и Сини јарко сунце са Косова, су отпевале Марија Вучковић, Анђела Дончић и Александра Пашић.
Приказани радови су копије фресака које су студенти Академије СПЦ вредно сликали у протекле четири године на предмету Музејска копистика код доцента Дејана Милосављевића. Програм је водила доцент Јелена Хинић.
Са благословом Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја, Висока школа Академија Српске Православне Цркве за уметности и конзервацију, поводом мартовског погрома српског народа на Косову и Метохији пре 15 година, приредила је 17. марта 2019. године изложбу у Парохијском дому храма Светог Саве на Врачару под називом „Да се не заборави“. На изложби су представљене копије фресака – радови студената те црквено-просветне установе у сарадњи са Галеријом фресака Народног музеја у Београду. После свете Литургије у крипти храма Светог Саве, у Недељу Православља, у пратњи Преосвећеног Владике ремезијанског г. Стефана, Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј је обишао поставку изложбе, коју су у поподневним часовима истог дана отворили протојереј др Жељко Ђурић и управник Музеја Српске Православне Цркве ђакон мр Владимир Радовановић. Они су подсетили да је изложба посвећена сећању на свирепи прогон Срба са јужне српске покрајине Косова и Метохије 17. марта 2004. године и упозорили: -Временом сећање бледи и кроз пар десетина година можемо бити сведоци неком новом прекрајању историје и оспоравању злодела која су нам учињена. Злодела нису чињена само људима, већ и нашем културно-историјском и уметничком наслеђу које је такође и део светске културне баштине.
