Home / Обавештења / О првом Бијеналу савремене црквене уметности у Београду

 

У уторак, 20. марта (2018), у 19 часова у уметничком павиљону „Цвијета Зузорић”, на Калемегдану, отворено је Прво Бијенале савремене црквене уметности. Организатор изложбе је Удружење ликовних уметника Србије, у сарадњи са Краљевским редом витезова (у оквиру Витез феста). Право учешћа на конкурсу имали су сви ликовни ствараоци, без обзира на технику и жанр у коме се изражавају. На расписани конкурс пријавило се око 150 уметника, а селекцију стручног жирија су прошли радови 95 аутора. Међу експонатима доминирају иконе, мозаици и монументални радови на платну, док су у мањем броју заступљени и радови у техници дубореза, илуминације, радови на папиру и други видови савременог стваралаштва.

Импресиван конкурсни материјал, од готово 300 приспелих радова, сведочи не само о препознатљивој чињеници да је потреба за црквеном уметношћу у Србији велика, већ и о потреби за стручним јавним презентовањем ове уметничке продукције, те за последичном евалуацијом, у ширим академским оквирима. Овако свеобухватна изложба није могла бити виђена на српској културној сцени још од почетка 90-их година XX века, и сада већ помало заборављених Сабора Српског Живописа, који су били постављени у Народном музеју и у Музеју примењених уметности. С обзиром на вишедеценијску дистанцу, у односу на ове давне почетке могуће је запазити значајне помаке. Резултати конкурса, које можемо сагледати на новопостављеној изложби, дакле, сведоче о једној неупоредиво сложенијој, богатијој и дивергентнијој уметничкој продукцији. Оно што се некада могло окарактерисати као стихијска и помало наивна последица националног буђења из тоталитарне летаргије, данас представља једну широку и динамичну уметничку сцену, којом доминирају образовани уметници опремљени академским знањима и вештинама.

Жири Бијенала је одлучио да на изложби представи све аспекте ове сцене који задовољавају академске стандарде, представљајући српској јавности широки спектар могућности у којима би се ова област наше савремене црквено-културне баштине могла кретати. Стиче се, напослетку, утисак да конвенционална разграничења између конзервативних остварења, која репликују решења из средњег века, и оних која се на средњовековну традицију надовезују на креативан, истраживачки начин, нису више тако оштра као што се то некада чинило, већ да је евидентним подизањем естетских квалитета на свим нивоима, целокупан представљени материјал могуће доживети управо као својеврстан покрет ка аутентичном оживљавању наше црквено-уметничке баштине.

Као посебно занимљив аспект ове изложбе, ваљало би овде нагласити чињеницу да је међу одабраним ауторима њих 40 – дакле безмало половина – везано за Високу школу – Академију СПЦ за уметности и консервацију . Мањи број њих су, природно, професори, док већину чине свршени и активни студенти ове црквене високошколске институције, међу којима има неколико високо реномираних српских живописаца, али и не мали број изузетно талентованих студената основних или мастер студија. Из перспективе црквене педагогије, овакав резултат на једној изложби највишег академског и професионалног ранга, представља изузетан успех, који сведочи о високим дометима једне релативно младе високошколске институције. На основу овога се јасно намеће закључак да је, током својих 24 године рада, Висока школа – Академија СПЦ за уметности и консервацију постала прави расадник талентованих и образованих уметника, који својим присуством у академској јавности не само да подижу квалитет и углед српске црквене уметности, већ у великој мери дефинишу њено постојање, усмеравајући је – као што се из свега онога што је представљено на Првом Бијеналу савремене црквене уметности може видети – ка најбољим и најцелисходнијим циљевима.

 

 

Проф. др Тодор Митровић

Видео запис са првог Бијенала Црквених уметности

 

 

Share This