Home / Обавештења / Ванредни проф. Академије СПЦ, др Ђорђе Станојевић, изабран је у селекцију девет уметника који ће представљати Србију у најзначајнијем кинеском Музеју у Шангају

 

Проф. др Ђорђе Станојевић је изабран у селекцију девет уметника који ће представљати Србију у најзначајнијем кинеском Музеју у Шангају.

Кустос изложбе је Маријана Коларић.Коларић је добила позив за изложбу од директора Музеја уметности Кине Ли Леиа током одржавања Форума о културном наслеђу Кине и земаља Централне и Источне Европе (16+1)” и одлучили су да представе дела уметника који већ имају интернационалне каријере.

“Наша идеја је била да, с обзиром да је у питању прво представљање српске савремене сцене у Кини, изаберемо уметнике који су активни и препознатљиви не само на локалној, већ и на међународној сцени”, објаснила је она.

Своја дела ће изложити Оливера Парлић, Иван Грубанов, Никола Коља Божовић, Ђорђе Станојевић, Михаел Милуновић, Бранкица Жиловић Ћауваин, Бранислав Николић, Вук Ћук, Ивана Башић.

Изложба својом концепцијом и селекцијом нуди комплексан приказ савремене уметности српских уметника кроз избор радова разноликих по садржају и медија, а чине је слике, цртежи, скулптуре, видео, објекти и сложене просторне инсталације.

“Уметници се баве актуелним темама као што су конзумеризам, живот у глобалном свету, телесност, виртуелна реалност које нас дотичу свакодневно свеједно где се на планети налазимо”, приметила је Коларић.

“Voyage” (Путовање) у називу изложбе, према речима кустоскиње, метафорички сугерише на селидбу или измештање као афирмативни принцип уметника на европској или светској уметничкој сцени, док у овом случају представља се и у оквиру ширег егзодуса претпостављене српске савремене уметничке сцене и њеног првог приказивања као таквог у Кини.

Коларић истиче и да је “Путовање кроз савремену српску уметност” позив упућен посетиоцу да се упусти у сопствено чулно и духовно путовање кроз савремену уметност, односно теме или наративе које обрађују селектовани радови као што су живот у доба развијеног капитализма, глобализма, културе конзумеризма у радовима Милуновића и Божовића, идентитет код Грубанова, телесности и њене фрагилности (Башић), односа према природи и савременог номадизма (Станојевић), интимности предмета (Парлић, Жиловић), његове утилитарности и трансформације или редефиниције унутар галеријског простора (Николић), виртуелне реалности којом се бави Ћук.

Реализацију изложбе подржало је и Министарство културе и информисања Србије, а у плану је да се након Шангаја пресели у Културни центар Србије који ће бити отворен у Пекингу.

 

 

Share This