Мастер студије ЦУ

Студијски програм Црквене уметности МАС (мастер академске студије)

 Студијски програм Црквене уметности МАС Студијски програм Црквене уметности ДМС траје 1 годину, односно 2 семестара и састоји се од 4 обавезних предмета + мастер завршни рад на крају другог семестра и 5 изборних предмета.

Циљ је да студент после другог семестра наикон одбране мастер рада стекне циљани образовни профил као претпоставку будуће професионалне делатности.

Циљеви стручног програма Високе школе – Академије СПЦ су условљени њиховом сврхом која се огледа у резултирајућим садржајима у оквирима савремене културе. Циљ је пре свега да се синтезом програмских садржаја, образује уметничко-научни профил личности, која самостално или у колективу постаје носилац релевантних уметничко-научних садржаја. Теоријско-научни садржај у оквиру програма Високе школе – Академије СПЦ циљају на своју коначну практичну примену. Они такође имају образовне цилљеве, али сами по себи не дефинишу образовни профил који се овде очекује.Тек интегрисани у програмске целине (студијски програм ) остварују своје циљеве. Са друге стране, уметничко-практични програм своје циљеве остварује кроз оспособљеност студената да се коначно самостално искажу у свом стваралачко-стручном раду.

Услови за упис на студијски програм су: врста претходне школе, успех на претходној школи, подношење мапе са ликовним радовима, полагање пријемног испита из цртања и сликања по моделу (провера склоности и способности) и општег познавања православне вере.

Услови за упис на студијски програм су врста и обим претходно завршених студија, постигнут успех, подношење мапе са ликовним радовима, полагање пријемног испита.

Стручни назив који се стиче после завршеног студијског програма је: Мастер ликовни уметник.

Сврха студијског програма

Студијски програми академије Српске Православне Цркве имају сврху утемељену у култури наших, али и ширих простора, где уметност која је одликује има своје поклонике. програм студирања је настао као одговор на потребу креативних личности да се студиозније посвете поменутим естетским садржајима, тако да његову сврху треба препознати у подизању општег нивоа црквено уметничког ствараластва као и у стручној заштити наслеђа црквене културе. Висока школа – Академија Српске Православне Цркве је јединствена у православном свету, (где досадашње искуство на овом пољу везано за индивидуално напредовање и аматерске еснафе) нагла популаризацијацрквене културе је иницирала појаву бројн ох сликара аутодидакта који не само да су њени лоши промотери већ ни сами не познају њена естетска утемељења. Тако је програмска сврсисходност најочигледнија у креативно-стручном раду дипломираних живописаца и консерватора Високе школе – Академије СПЦ њихове пројкте и уметничка дела. Обилни програмски садржаји се могу савладати уз перманентну посвећеност студена што указује на то да их није могуће савладавати сам  или на некој школи где се појављује као секундарно градиво.Кроз вишегодишње праћење резултата дипл.живописаца и консерватора Високе школе – Академије СПЦ прате се ефекти сврсисходне синтезе програмских садржаја. Њихово учешће у мешовитим тиомовима (екипама) показује да интердисциплинарност као приступ студијским садржајима резултира оспособљеношћу за одгонетање сушнине пројекта и креирање концепаота њихове реализације. Конкретна сврха студијских прогама се огледа и у превазилажењу неких антагонизама на пољу заштите и естетике, између цркве и државних институција. Не треба посебно наглашавати колико је ово значајно за хармоничан развој културе на нашим просторима. Црквена уметност има значајан удео у укупној култури нашег народа и има своје поклониоке широм света те је посредно мисија Високе школе – Академије СПЦ и у томе да је достојно презентује. Како је реч о ефектима програмских садржаја, они се редовно праве и евидентирају и документују. Јасно је колико је визуелни знак-артифект упечатљив метог презентације садржаја.

Дефинисана сврсисходног студијских програма обавезује њихове учеснике (предаваче и студенте) на њихову пуну реализацију. Зато је у том процесу неопходна мултидисциплинарност (остварена кроз мноштво некада врло различитих области ), комбиновање методолошких приступа и непосредан однос учесника студијских програм. На овај начин се добија образовни профил који је сврхa студијског програма.