Студијски програм Обнова и чување ОАС (основне академске студије)
Студијски програм Обнова и чување ОАС траје 4 године, односно 8 семестара и састоји се од 28 обавезних предмета + завршни рад на крају осмог семестра и 12 изборних предмета (у трећој и четвртој години).
Циљ је да студент после друге године изабере основни конзерваторски предмет и да се уз изборне предмете образује на трећој и четвртој години из изабране конзерваторско-рестаураторске дисциплине, како би на крају осмог семестра одбранио завршни рад и на тај начин стекао изабрани профил.
Циљеви студијске групе Обнова и чување (конзервација и рестаурација)
Српска православна црква је наjстарија институција у Србији и у својој заоставштини поседује огромно уметничко благо. То благо су пре свих богослужбена и уметничка дела сликарства: икона и фресака. Многобројна дела из свих периода од настајања Цркве у српском народу, па до данас. Зидни сликани прикази у нашим најзначајнијим и најстаријим црквама, простиру се на стотину хиљада квадратних метара и нису сви обухваћени брижном пажњом, какву завређују.
Циљеви студијског програма студијске групе Чување и обнова (конзервација и рестаурација) на Академији СПЦ су, настојања Цркве и кругова стручних појединаца, да се образовањем младих уметника и заштитара ствара богатија база оспособљених појединаца, који имају потпуну свесност о вредности културног наслеђа као и о значају његовог одржавања на овим просторима. Ова настојања проистичу из реалног увида који се стиче већ дуже време, да су многе уметничке вредности из наслеђа Српске православне цркве запостављене а многе чак и пропадају. То се посебно односи на оне вредности које нису врхунски експониране за науку а јако су битне за Цркву. Такви објекти су по правилу у положају сталног одлагања заштите – до пропадања, наочиглед свих. Живот цркве такође, захтева и неке друге приоритете у заштити.
Поновно оживљавање цркве и црквеног градитељства намеће реалну потребу и одговарајућег образовања за овај облик уметности. Упоредо са тиме, реална је и потреба чувања. Савлађивањем наставног програма остварује се циљ стицања знања и вештина за практични рад мањег обима, који могу после завршених студија бити од драгоцене користи за сво културно наслеђе. Поред самосталног обављања практичног рада образовани конзерватори могу успешно да се придружују стручним тимовима, који обављају сложеније пројекте тог типа, основаних од државе и других стручних служби. Свако практично деловање на заштити икона и фресака образованих на овој студијској групи, заснива на савременим принципима и методологији, као и у оквиру датих правних узуса Закона о заштити споменика културе.
Постојећи просветни процеси не едукују у довољном броју кадрове за ову врсту делатности, те се ематра оправданим и вишеструко позитивно конкурентним школовање младих заштитара.
Студијски програм је четворогодишњи стручни програм чији је исход образовање студената за формирање сликара – конзерватора (ретауратора), који је развио таленте да прими уметничка и научна знања, неопходна за разумевање професије, али ида уме да их примени у пракси. Такође, то знање и умење мора да зна да пренесе и другима, чиме може стручно да комуницира, активно учествује на конкурсима за тимски рад, и чија су знања и умења довољног нивоа да може остварити и наставак студија вишег нивоа.
Услови за упис на студијски програм су: врста претходне школе, успех на претходној школи, подношење мапе са ликовним радовима, полагање пријемног испита из цртања и сликања по моделу (провера склоности и способности) и општег познавања православне вере.
Стручни назив који се стиче после завршеног студијског програма је: Дипломирани конзерватор и рестауратор.
По распореду предмета, у првој години се изучавају академско – уметнички, стручни, теолошки и општеобразовни предмети, којима се освајају оснаовне уметничке спретности и знања из цртања, вајања, анатомског цртања и графичке уметности високе штампе- линорез. Ове уметничке дисциплине имају за циљ постепено увођење у сложенији свет уметничког грађења уметничког дела – било по истакнутом узору или самосталној креацији у свим облицима традиционалног и савременог стваралаштва. Стручни предмети технолшког карактера уводе у егзактна знања материјалног грађења уметничког дела, чиме се постепено уводе у битан сегмент и њиховог очувања. Опште образовни предмети отварају широку платформу научних знања а теолошки предмети у филзофском смислу заокеужују и чине целокупност уметничког бића у процесу стварања новог, схватању уметничког дела кроз историју и одређивање његовог места у савременом постојању. На другој години студија материја по предметима добија на већој специфичној тежини, пре свега у уметничким предметима. На овој години почињу са прктичним вежбама у конзервацији зидне слике и иконе на дрвету, што представља почетак изабраног садржаја студирања, коме ће посветити доминантно време али и студирати заштиту уметничких структура из сродних области. Доминантна је заступљеност у настави пре свега практичних вежби који допуњује теорија. Опште образовни и теолошки предмети употпуњују и заокружују материју. На трећој и четвртој години студирања доминирају предмети на којима се изучавају конзерваторске спретности, што представља завршни део савлађивања практичних и теоретских знања уз перманентну контролу и указивање на недостатке – интерактивни облик.
Сврха студијског програма
У постојећим условима сложенијег живота у цркви, као и израженије религиозности, створене су реалне околности да се многи простори у црквама морају уприличити и довести у одговарајући ред. Многи богослужбени предмети не добијају одговарајући тераман и заштиту, какву заслужују по функцији и месту. Многе цркве, њихова зидна сликарства, иконостаси и друго, по већ дуже време видно пропадају. Концепт студијског програма је да стручно оспособи појединце и групе које би на професионалном нивоу и по законима о заштити, помогли заштити оних вредности, где државна служба нема интересовања или не може по динамици својих обавеза већ више десетина година да интервенише. Стварањем већег броја уметника и конзерватора, свесних значаја националних вредности, пре свега у културној баштини, гради се фронт људи за одбрану аутентичне културе у односу на агресивно покоравање вредности које преплављују наше постојање. У исто време, ти млади људи, биће оспособљени да све корисне и напредне вредности критички преносе кроз свој, али кроз будући рад других.
Сврха студијског програма има за мисију образовање младих стручњака који ће се бавити сликарско – конзерваторским радом, креативно и ефектно, али са поштовањем свих професионалних узуса и високом етиком. Овим студијским програмом такође се жели подићи свест код већег броја младих људи о највећим вредностима црквене уметности средњег века, као драгоценог трага постојања наших предака. Истовремено се ствара већи број професионалаца који могу делотворно узети учешће у заштити тих и свих других вредности из области за које се специјализуију. Потражња за оваквим професионалцима је повећана у Европи, посебно после уједињења, чиме се отварају велики простори за овакав облик рада. Посебан интерес Цркве је заоставштина на Косову и Метохији, где млади обучени стручни конзерватори могу узимти учешћа у раду.
