Home / Историјат

 

Историјат Високе школе – Академије Српске Православне Цркве за уметности и консервацију

Висока школа – Академија Српске Православне Цркве за уметности и консервацију је основана 17. новембра 1993. године, са благословом Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве и блаженопочившег Епископа будимског Г. Данила (Крстића) као Академија за консервацију уметнина српских у Београду. Први декан Академије Српске Православне Цркве био је тадашњи Епископ будимски Данило (Крстић).

Прва генерација студената била је генерација која је уписала академску 1994/1995. годину а тадашња привремена адреса била је Музеј Српске Православне Цркве, ул. Краља Петра, бр. 5. Академија Српске Православне Цркве за уметности и консервацију се 1995. године сели у улицу Аугуста Цесарца, на Топчидерском брду, број 17. Епископ Данило је 2. марта 1995. године освештао нови простор у коме су се одржавала предавања и вежбе, који је био закупљен. Исте године, 6. марта, Академија Српске Православне Цркве улази у састав Универзитета у Сарајеву, Републике Српске. Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве је на свом редовном заседању у седници од 25. маја 1995. године, а под АС бр. 25/ записник 130 донео следећу одлуку: “Узети на знање извештај да је Српски универзитет у Сарајеву донео одлуку да Академији за консервацију уметнина српских прими под своје окриље као пуноправног члана.”

Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве обавештава Наставничко веће Академије Српске Православне Цркве за уметности и консервацију, да је на седници која је одржана 2. јуна 1997. године (бр. 1134/ зап. 606 од 18. јуна 1997. године) донета је одлука: “Ова Академија има ранг факултета, студије на њој трају четири године и издржава се самофинансирањем. У исто време, одобрити оснивање Фонда Академије Српске Православне Цркве за уметности и консервацију, ради обезбеђења финансијских средстава за рад, као и покривања њених материјалних трошкова.” Потписник акта био је Епископ браничевски Г. Игнатије.

На основу одлуке Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве бр. 1134/ зап. 606 од 18. јуна 1997. године, назив Академија за консервацију уметнина српских измењен је у Академија Српске Православне Цркве за уметности и консервацију, у Београду.

Свети Архијерејски Сабор је, 7. јуна 2002. године, у Београду, под бројем 1769/ зап. 764, одлучио да: “Академија Српске Православне Цркве за уметности и консервацију буде прикључена Богословском факултету Српске Православне Цркве у Београду… Појединости њеног статуса и уређења, регулисаће се у оквиру академских узуса, а у надлежности Наставно-научног већа овог Факултета. У материјалном погледу, Академија, као високошколска установа Српске Православне Цркве, има се, као и до сада, издржавати самофинансирањем.” Потписник акта је Преосвећени Епископ новосадско-бачки Г. Иринеј. Међутим после враћања Богословског факултета под окриље Универзитета у Београду, Академија је постала самостална установа. Као таква 2006. године креће у процес добијања акредитације високошколских установа у оквиру Министарства просвете Републике Србије.

У првом кругу акредитационог процеса 2007. године Академија је одбачена без икаквог објашњења. Међутим, та одлука је поништена и после дораде елабората, Академија је акредитована као Висока школа Српске Православне Цркве 21. фебруара 2008. године, а добила је дозволу за рад 29. децембра 2008. године. Свети Архијерејски Синод 5. фебруара 2009. године, а затим и Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве, на мајксом заседању 2009. године, доносе одлуку да се ова црквеношколска институција назове Висока школа – Академија Српске Православне Цркве за уметности и консервацију.

Висока школа – Академија Српске Православне Цркве за уметности и консервацију све време свог постојања ради као самофинансирајућа установа.

Висока школа – Академија Српске Православне Цркве за уметности и консервацију налази у старој згради Богословског факултета Српске Православне Цркве у Београду, а адреса је ул. Краља Петра I, бр.2.

Први декан Академије Српске Православне Цркве

Епископ будимски др Данило (Крстић) је уснуо у Господу у суботу, 20. априла, у Сент Андреји. Рођен је 13. маја 1927. године у Новом Саду. Права је студирао у Београду, а књижевност дипломирао на Сорбони 1952. године. Од 1954. до 1958. студирао је богословске науке на Академији Светог Сергеја у Паризу, да би докторирао на Харварду, САД, 1968. године. Замонашио се 1960, а 1969. године Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве изабрао га је за викарног епископа Патријарха српског, са титулом Епископа моравичког. Од 1984. године администира Епархијом будимском, а 1988. године, бива изабран за епархијског архијереја Епархије будимске.

Епископ Данило је био један од најобразованијих архијереја Српске Православне Цркве. У време његовог боравка у Београду, као викарног епископа Патријарха српског, изузетном ерудицијом и пастирском речју, одушевљавао је младе интелектуалце, нарочито студенте Београдског универзитета, за Реч Господњу и Јеванђеље Христово. Богати богословски и књижевни опус владике Данила разасут је у многобројним публикацијама, часописима и књигама, објављеним како у Српској Православној Цркви тако и у издањима других сестринских Цркава.

Владика Данило о три спрата цивилизације (ПДФ)

У суботу, 20. априла 2002. године, пете недеље Васкршњег поста, у Сент Андреји, преселио се у Царство небеско српски православни епископ будимски др Данило (Крстић).

У манастиру Ваведење на Сењаку у Београду сахрањен је у суботу, 20. априла 2002. године, епископ будимски др Данило (Крстић). Опело је служио Његова Светост патријарх српски Павле са члановима Светог архијерејског синода и више архијереја, свештеника и монаха Српске православне цркве. У беседи после опела патријарх Павле је истакао да је одлазак владике Данила “оставио у Српској православној цркви простор који ће се тешко испунити за дуге године због његовог интелектуалног квалитета, природе, али, и због дружења у Београду, као у Сент Андреји и на свакоме месту где је владика Данило бивао, и не само говорио, него и својим животом показивао како треба сви да служимо Богу и своме роду, како би на тај начин испунили смисао и циљ свога живота”. – Више година наш брат епископ Данило се спремао за службу Богу и своме роду у свему светом и добром и оном што је за углед и ево данас одлази пред лице Господње, да од Њега прими награду и да га Он као свог верног служитеља позна и призна и да чује онај глас: добри и верни слуго, у малом си био веран, буди у радости Господара Свога. Дуго ћемо осећати његов недостатак и одлазак, али ми њега не губимо. Имамо и имаћемо пред Господом молитвеника и за нас, да се моли да издржимо на путу којим идемо и ми епископи и свештеници и цео наш народ – рекао је поглавар Српске православне цркве, опраштајући се од владике Данила.

Епископ будимски Данило (Крстић) био је декан Академије СПЦ у периоду од 1993. – 1997. године, а затим су на место декана (директора) били Преосвећени Епископ браничевски Г. Игнатије (Мидић) и протојереј-ставрофор др Радомир Поповић, редовни професор ПБФ. Од априла месеца 2014. гoдине за директора Академије изабран је мр Зоран Михајловић, редовни професор Високе школе СПЦ.

 

 

 

 

 

Share This